Pčelinji otrov (aptoksin) jeste produkt lučenja otrovnih žlezda žaočnog aparata pčela radilica. Najintenzivnije otrov proizvode pčele radilice stare petnaestak dana života.
Pčelinji otrov se koristi kao lekovito sredstvo za reumatična oboljenja. Sakuplja se tako što se zadnji deo abdomena pčele pritiskuje na upijajućoj hartiji, kako bi pčela ispustila otrov. Međutim, danas se za priozvodnju većih količina apitoksina koristi metod elektrostimulacije. Ovaj metod podrazumeva izlaganje pčele slabim elektrošokovima, koji stimulišu lučenje pčelinjeg otrova. Dobijaeni apitoksin se u farmaceutskoj industriji dalje prerađuje i koristi za proizvodnju različith lekovitih prepearata.
Pčelinji otrov može različito delovati na organizam čoveka, što zavisi od njegove individualne senzitivnosti. Obično apitoksin izaziva lokalne reakcije, koje se manifestuju pojavom bola, crvenila i otoka. Neke osobe lako podnose pčelinji otrov, dok za osetljivije može imati i katastrovalne posledice, mada su smrtni slučajevi ređi, ali su poznati, i ne tako retki, slučajevi svraba, osipa, malaksalosti, ubrzanja pulsa i otežanog disanja.
Osobe preosetljive na apitoksin treba odmah posle uboda rashlađivati stavljajući hladne obloge na mesto uboda, a isto po mogućnosti premazati sirćetom ili amonijakom. Ako su reakcije na ubod intenzivnije, treba pozvati lekara.