Savet plus:
Pri konzumiranju meda nemojte koristiti metalne kašičice, jer pri dodiru meda i metala dolazi do reakcije pri kojoj se stvaraju kancerogene materije.
Med
Med predstavlja jedan od najznačajnijih pčelinjih proizvoda, zbog kojeg je svojevremeno čovek počeo da se bavi pčelarenjem. Izuzetno je hranljiva namirnica, bogata mnogobrojnim hranljivim materijama velike fiziološke i preventivne vrednosti za ljudski organizam.
Med nastaje od nektara koji pčele prikupljaju u prirodi i prerađuju ih u svojim vloljkama a zatim ga odlažu u ćelije saća. Zavisno od toga gde pčele nalaze hektar, med možemo svrstati u dve osnovne grupe: cvetni med i med-medljika. Samo med od medljike nije cvetni, a svi ostali jesu i nose naziv od one biljke čiji nektar najvećim delom sačinjava taj med. Tako imamo sledeće vrste i nazive meda: bagremov, suncokretov, lipov, kestenov, itd. Ako pčele koriste hektar od velikog broja rezličitih biljki u kojem nijedna od tih biljaka nije preovlađujuća, onda se takav med naziva livadski.
Med je sastavljen najvećim delom od grožđanog i voćnog šećera, a zatim i od ćitave lepeze prirodnih sastojaka koji opredeljuju da je med ono što ga čini medom.
Med je, pre svega, ljudska hrana koja je istovremeno i lek. Ta specifična hrana osposobljava ljudsi organizam da se i sam može uspešno boriti protiv niza oboljenja. U tome je prednost meda nad svim drugim artiklima ljudske ishrane. Med je našao svoju primenu i u farmaceutskoj industriji za proizvodnju raznih lekova i kozmetičkih proizvoda.
Med u komercijalne svrhe se može proizvoditi kao ceđeni, tj. Očišćen od svih drugih primesa, zatim se mođe obavljati proizvodnja meda u saću u koturovima, okvirima i poluokvirima, i kao u rezanom saću.
Med je podoban da se, bez ikakve posebne pripreme, lageruje u velikim količinama i na duži rok. Kada se dovede u kristalisano stanje, koje je njegovo krajnje prirodno stanje, može se veoma dugo čuvati a da ne dolazi do njegove promene. Zato se smatra i izuzetnom strateškom sirovinom za ishranu ljudi.
Lekovita svojstva meda su poznavali jos drevni Egipcani u čijim je zapisima o lečenju nađeno preko 500 formula za spravljanje lekova na bazi meda. Amblem Donjeg Egipta bio je pčela. Med je u posebnim posudama bio zakopavan u grobnicama pored faraona da ga hrani u zagrobnom životu.
Med se spominje u svim religijama sveta kao prirodni antibiotik i hrana.
Legendarna kraljica Kleopatra se kupala u medu i mleku zbog održavanja lepote i kozmetike tela.
Madame du Barry, poslednja ljubavnica Luja XV koristila je med kao masku za lice, namazala bi lice i vrat medom, a potom se odmarala puštajući ga da deluje.
Engleska kraljica Ana negovala je svoju dugačku kosu mešavinom meda i ulja kako bi je očuvala zdravom, gustom i sjajnom.
Sarah, vojvotkinja od Marlborougha, imala je sopstveni tajni recept za medenu vodu kojom je održavala lepotu svoje kose.
Kineskinje već ceo milenijum neguju tradiciju korišćenja mešavine meda i narandžinih semenki za postizanje i očuvanje besprekornog tena.